Mass Effect 3

Mass Effect 3 je završetak svemirske trilogije sa kojom jedino Star Wars može da se poredi. U gejming svetu (čak i filmskom) još dugo neće biti ovakvog kapitalnog dela.

Međutim, kontroverze vezane za kraj mogu da odbiju nove igrače od ove obavezne gamerske literature...

Nekako, kao da se zaboravlja da je ovo igra (i to veoma zabavna). Zato, umesto da filozofiram o priči i implikacijama igračevih odluka, pozabaviću se konkretnom iskustvu igranja.

Igra poseduje 3 različita iskustva (moda) i multiplayer. Od modova imate razvodnjeni Action i Story. Po imenu možete da naslutite kakvi su ovo modovi. Role Playing mod je pravo Mass Effect iskustvo koje sjedinjava Action i Story iskustvo. Naravno, opredelio sam se za Role Playing iskustvo .

Mass Effect 3 startuje invazijom Reapera na Zemlju. Glavni štab Alijanse je uništen, a Šepard nekako uspeva da se domogne Normandije i da pobegne sa Zemlje radi dovođenja pomoći. Međutim, i ostale rase su napali Reaperi. Svaka vodeća rasa će uslovljavati Šeparda. Na primer, ako želite da vam Turijanci pomognu u oslobađanju Zemlje morate nekako ubediti Krogane da pomognu Turijancima u njihovoj borbi sa Reaperima. Galaksija je u ratu a vi ste potrebni svuda.

Mnogi igrači zameraju da grafika nije napredovala. Ovo nije sasvim tačno. Teksture lica su na svim likovima vidljivo poboljšane. Ovo je posebno uočljivo kod Ešli i Liare. Ostale teksture su takođe poboljšane, ali ne koliko lica. Najveće poboljšanje su dobili specijalni efekti. Svetlost, senke, dim, vatra, eksplozije… Sve ono što daje finalni glanc grafici. Treba napomenuti da je igra odlično optimizovana. Ima istu zahtevnost kao i prvi deo iz sada daleke 2007. Prosto neverovatno. Što se tiče audio strane vrlo brzo ćete primetiti da je na mnogo višem nivou nego prethodnik.

Dosta o produckionim vrednostima, kakva je igra?

Mass Effect 3 je vidljivo unapredio akcionu komponentu. Dodate su nove animacije pokreta kao i novi potezi. Sada Šepard može da preskače rupe i provalije, mnogo je lakše i dinamičnije prelaženje iz zaklona u zaklon, možete da preskačete prepreke. Imate utisak kao da igrate Gears Of War, a ne Mass Effect. Najveća novina je jaki udarac. Ranije je Šepard samo kundakom mogao da obara protivnike a sada mu se omni tool pretvara u sečivo kojim pravi ogromu štetu. Vanguard klasa će od ovoga najviše profitirarti. Može se reći da Mass Effect 3 deluje skoro kao čista akciona igra.

Ali šta je sa RPG-om?

Mass Effect je i dalje, suštinski, RPG (bar kada je priča u pitanju). RPG sistem je unapređen u odnosu na drugi deo. Prilikom starta igre imate izbor da učitate ME2 lika. Bukvalno nastavljate gde ste stali. Prenosite iskustveni nivo i veštine. Sada svaka veština ima sedam, a ne četiri nivoa. Tri dodatna nivoa nude izbor između dve varijante veštine, kako bi fino ukrojili lika u skladu sa vašim stilom igranja. Takođe, poboljšan je sistem nadogradnje oružja. Ranije ste kupovali ili nailazili na razne upgrade-ove. Sada nailazie na posebne dodatke: prigušivač, veći klip, optički nišan, duža cev radi preciznosti… Na oružje možete staviti samo dva dodatka. Ako stavite optički nišan igra vam postaje mešavina pucačine iz trećeg i prvog lica, što je još jedan dokaz da je Mass Effect 3 postao prava akciona igra. Svako oružje ima svoju težinu. Ako ste poneli više nego što bi smeli, sve moći (biotičke i tehničke), će imati penale na vreme punjenja nakon upotrebe. Što je oružje jače ono je i teže. Ako igrate, kao ja, Soldier klasom (ona ne koristi nikakve specijalne moći) onda ne morate da brinete, već možete da ponesete omanji šleper. Na žalost, heavy weapon više ne možete da imate. Tu i tamo ćete naići na ovaj tip oružija, ali ga samo možete uzeti, “istrošiti” i to je to. Čim promenite oružje, heavy weapon bacate na zemlju.

Sistem reputacije je isto doživeo promene. Sada pored Paragon (good guy) i Renegade (bad guy) dobijate i neutralnu reputaciju. Nakon svakog kvesta dobijate reputaciju + Paragon ili Renegade deo. Iskreno na ovo nisam ni obraćao pažnju. Do sada sam uvek igrao kao Paragon, pa i dalje rešavam probleme na taj način.

U Mass Effect 2 veliki broj sporednih kvestova ste dobijali mejlom. Dovoljno je bilo da otvorite poštu na sekund i u dnevniku bi vam se uneo zapis, kao i lokacija na mapi galaksije. Sada je pristup drugačiji. Zadaci iz mejla vam se ne unose u dnevnik, niti na mapu galaksije. Ovo dosta podseća na stare avanture i RPG igre gde ste morali da pišete na papir šta vam je dalje činiti. Naravno uvek možete otići do terminala i pogledati mejl, ali ovi sporedni kvestovi dolaze u ogromnom broju.

Mass Effect 3 funkcioniše po drugačijem sistemu od prethodnih delova. Ranije ste za svakog člana posade radili specijalne lične kvestove kako bi ti saborci ojačali. Sada toga nema. Kao što rekoh, sve se prenosi iz Mass Effect 2. Pošto je galaksija u ratu normalno je očekivati da neće biti ličnih kvestova a i bilo bi besmisleno da posle toliko toga što ste prošli sa posadom da vam još uvek nisu lojalni ili dovoljno jaki. Mass Effect 3 uvodi bitnu novinu u gameplay, Ratnu sobu i Ratna dobra. Da bi ste povratili Zemlju treba vam vojna snaga. Alijansa donosi 765 poena vojne snage.U  Ratna dobra se ubraja sve što uradiati u toku igre. Recimo prvi glavni kvest se vrti oko Krogana i kada ga kompletirate Wrex i Grunt će biti uračunati u Ratna dobra. Wrex vredi 30 a Grunt 25 poena. Naravno pošto je Wrex vaš stari prijatelj a sada je vođa Krogana dobićete i pomoć Kroganske rase koja nosi čak 830 poena (ovde su uračunati poeni Wrexa i Grunta). Ne zaboravite Krogani su najjača vojna sila u galaksiji, ostale rase vam neće ni približno ovoliko poena donostit. Ovde morate obratiti posebnu pažnju. A šta će da rade igrači koji su ubili Wrexa u Mass Effect 1. Ne znam, verovatno bi vam Krogani doneli manje poena pošto Wrexov klan sam vredi 300 poena. Svaka vaša odluka u prošla dva dela sada ima težinu prilikom prikupljanja vojne snage.

Bioware reklamira Mass Effect 3 kao igru koja može i posebno da se igra bez predznanja o prošlim delovima. Za potpuni užitak morate preći Mass Effect 1 i 2. Jednosvano ne vidim kako bilo ko može da igra završnicu trilogije bez znanja prethodnih delova. Jednostavno to nije to. Ko je još gledao Povratak Džedaja a da pre toga nije gledao Novu nadu i Imperiju. Niko?! Ako i jeste dobio je utisak kao kada bi uzeo odmah da igra Mass Effect 3.

Utisci su vrlo pozitivni. Sve je poboljšano u odnosu na prošli deo. Imamo čak i nove gameplay elemente. Igra je prožeta mnogo mračnijim tonovima. Takođe čini mi se da je Mass Effect 3 dosta duža igra. Mada ovo zavisi i od vaših odluka u ranijim delovima. Ako ste u većinu izbora nekog ubili ili izgubili posadu prilikom finalnog obračuna sa Kolektorima mislim da je igra dosta kraća. Na ovo treba dodati vrlo dobar i zanimljiv multiplayer sa velikom replay vrednošću. Mass Effect 3 svakako vredi svakog dinara. Ma ceo serijal vredi svakog dinara. Prosto mi dođe da uzmem da odigram još jednom Mass Effect 1 i 2 i da donosim potpuno drugačije odluke samo da bih video na šta će sve to da liči u Mass Effect 3.

Mass Effect serijal: 10/10

A Game of Thrones: Genesis

A Game of Thrones: Genesis je real time strategija koju potpisuje ne toliko poznati Cyanide studio. Igra obrađuje popularni serijal knjiga  “Pesma leda i vatre”, pisca Džordž R. R. Martina. Ljubitelji epske fantastike odavno znaju za ovaj kultni serijal, dok su široke narodne mase upoznale tematiku zahvaljujući HBO seriji Game of Thrones, koja nosi ime po prvoj knjizi serijala.

Igra se, za razliku od serije, bazira na celom serijalu, iako nosi ime prve knjige. A Game of Thrones: Genesis je tempiran u pravom trenutku, u vreme izuzetne popularnosti HBO-ovog poduhvata. Igra gotovo da nije ni imala marketing, jer je, dakle, naziv, sam po sebi dovoljan da razvije želju većine gejmera da je probaju.

Serijal Pesma leda i vatre se nije proslavio po ogromnim epskim borbama, niti obilju raznih čudovišta, korišćenja magija i sl… Serijal je proslavljen likovima i njihovim spletkama, zaverama, ubistvima, sofisticiranom pričom koja podiže kvalitet knjiga na viši nivo… Kako napraviti igru po istom prinicpu, koja je verna izvornom delu? A Game of Thrones: Genesis je vrlo jedinstvena real time strategija koja se većini igrača neće dopasti.

Pri pokretanju single player igre možete da birate tutorijal, kampanju, house vs house i replay. Tutorijal će vas uvesti u igru kroz objašnjenje kako ona funkcioniše. Na žalost, u tutorijalu ima tone teksta sa vrlo nečitkim fontom, a nedostatak sinhronizacije čini iskustvo mučnim. Ovde ćete naučiti da se jedinice dele u tri tabora: ne borbene, plaćeničke i armiju. Svaki od ovih tabora se deli na još dva podtabora. Svaka jedinica ima neku svoju specijalnu veštinu, neke jedinice imaju i po par veština. U igri nema skupljanja resursa, niti štancanja beskonačne armije sa kojom ćete pregaziti protivnike. Igra se zasniva na osvajanju i držanju kontrolnih tačaka po mapi. Ove kontrolne tačke su sela, gradovi i zamkovi. Međutim ovde tačke morate držati pod kontrolom mirnim i diplomatskim putem. Vaša najkorisnija i prva jedinica je izaslanik koga šaljete od mesta do mesta da sklapa saveze. Špijuna šaljete u mesta koja su pod barjakom vašeg protivnika radi potpisivanja tajnog sporazuma sa vama. Ako želite da zauzmete protivničko mesto morate prvo izazvati bunu i ugušiti je. Ako želite sa nekom frakcijom da potpišete trajni savez morate poslati plemićku krv na udaju… Naravno možete igrati i vojnim putem koji je skuplji i teži: tada ćete opsedati mesta koja želite da zauzmete. Kombinacija i protivkombinacija je zaista previše, a ovo su tek neke osnovne stvari.

Pri startovanju prve kampanje ostaćete zbunjeni. Dočekaće vas opširniji tutorijal koji je sada sinhronizovan. Prvo što ćete primetiti je da u igri ne postoji opcija snimanja pozicije. Igra sama snima checkpoint-e kada uradite određene zadatke. Kao se igra bazira po knjizi, vi ste samo svedok stvaranja Sedam kraljevstva Vesterosa. To znači da su događaji u kampanji linearni. Ponekad u misiji imate iluzija izbora, ali se sve svodi na donošenje važnih odluka koje korenspodiraju sa onim iz knjige. Ako izaberete pogrešno moraćete da krene od početka misije, ili sa poslednjeg checkpointa. Zato je igranje A Game of Thrones: Genesis, ako ne poznajete knjigu, besmisleno. Zato nema svrhe da govorimo o priči igre, jer bi spojlerovali iskustvo eventualnog čitanja.

House vs House je mod vredan vaše pažnje. Ovaj mod možete igrati sami ili online. A Game of Thrones multplayer nudi obične i ranked mečeve. Mod sadrži petnaest mapa. Osam malih mapa koje se igraju 1v1, četiri mape su za četvoro igra (svako za sebe ili 2v2). Postoje i dve za šest igrača (svako za sebe, 3v3, 2v2). Međutim, najvažnija mapa je ona zbog koje se igra prodaje: Vesteros, gde osmoro igrača ima prilike da izabere jednu od osam kuća: kuća Erina, Barateona, Lanistera, Martela, Starka, Targarjena,Tulija i kuća Tirela. Svaka od ovih porodica ima po specijalnu jedinicu dostupnu samo njoj od samog početka partije, dok je sve ostalo identično. Takođe svaka kuća ima i specifiačn bonus koji karakteriše samuo nju. Ovih petnaest mapa predstavljaju poznatija bojišta iz istorije Sedam kraljestva. Vrlo je originalna ideja da su mape zaključane po kućama. To znači da ne možete da birate sa kim ćete igrati mapu nego možete igrati samo sa kućama koje su se stvarno na tom mestu borile. Zato nema teoretske šanse da odigrate sve mape sa svima omiljenim Starkovima...

Grafika u igri je ispod proseka. Mape imaju vrlo malo detalja i specijalnih efekata. Animacija jedinica je poražavajuća. Ovo pogovoto važi za plaćenike i armiju u toku borbe. Često će se dešavati situacije da se jedinice bore jedna protiv druge okrenute leđima. Glasovna gluma je prosečna, ali na momente poražavajuća. Jednostavno, ako je HBO pomerio granice TV produkcije serijom Game of Thrones, Cyanide je otišao u suprtonom pravcu.

Ni popularna Vesteros mapa nije bez nedostatak: posle Zimovrela na sever više ne možete ići. Takođe zaključani su Starigrad i Gvozdena ostrva. Jednostavno ako želite da skorlujete mapu naleteće na nevidljivi zid. Videćemo da li će neki DLC proširiti ponudu...

Na kraju kome preporučiti ovu igru? Ljubiteljima knjige ili serije teško, sem ako nema i velikih stratega među njima koji bi probali nešto novo. A Game of Thrones: Genesis odbiće većinu igrača. Tempo igre je dosta spor, a borbi gotovo da i nema. Svega desetak posto igre odlazi na akciju. Sve se svodi na žongliranje održavanja raznih saveza. Trebaće vam dosta vremena da savladate sve aspekte igre jer imate i previše informacija i kombinacija. Najveći problem ovog naslova je njena cena koja je sve iznenadila. Igra spada u srednju klasu ili čak slabiju srednju klasu, ali se prodaje po ceni AAA naslova. Ovo je stvarno apsurd i dokazuje koliko je izdavač halapljiv, u nameri da izmami što više novca od ljubitelja ove serije knjiga. Da se igra prodaje po ceni koju zaslužuje prošla bi mnogo bolje na tržištu.

Ocena: 6/10

Deus Ex: Human revolution (Game, 2011)

Deus Ex: HR je pravi miks žanrova. Ima elemente stealth igara, fps-ova, sci-fi trilera, rpg-a i taktičke špijunaže. Pametna i duboka avantura, puna zavera i preokreta. Iskreno ovo je jedna od najboljih igara trenutne generacije igrackih sistema.

Prequel za veoma cenjeni original iz 2000. godine, Deus Ex: Human Revolution je smešten u utopijski i futuristički Detroit. Godina je 2027. i velika podela u klasama je najveći problem društva. Sa jedne strane imate "normalne" ljude koji su protiv bilo kakve genetske modifikacije tela. Sa druge strane tu su ljudi koji su upotrebili mehaničke implante ne bi li došli do same granice ljudskih mogućnosti.

Zatečen u sred nadolazećeg rata 2 strane je Adam Jenson bivši član SWAT-a i šef obezbedjenja u Sarif Industries, jednoj od najvećoj kompanija koja se bavi augmentacijom. Kada konkurentska kompanija napadne glavno sedište Sarifa i počne da uništava zgradu, Adam biva teško povredjen i skoro umire pre nego što ga bez njegovog pristanka lekari podvrgnu augmentacijama ne bi li mu spasili život. Kada Adam povrati punu snagu šef ga salje da istraži ko je napao kompaniju a ono što Adam otkriva je van svih očekivanja.

Kao cyberpunk priča, Human revolution je neverovatno dobro napisan i uvek je interesantan. Prosečno vreme potrebno da se predje igra je oko 20 sati. U igri ima da se vidi i obavi dosta stvari, futuristički Detroit je mračan i pun sumnjivih likova. Grad je dovoljno velik da možete naleteti na nove stvari dok nasumično tumarate okolinom, ali ćete sa lakoćom dolaziti od tačke A do tačke B bez prevelike pauze izmedju akcije

Najbitnija osobina igre je činjenica da je možete igrati na način koji vi želite. Iako iga ima odlično uradjen stealth sistem, ne morate se šunjati unaokolo, možete u stilu Ramba pucati u sve što mrda, ako vam takav način igre više odgovara. Adamov sistem augmentacija vam dozvoljava da razvijate mogućnosti koje odgovaraju vašem stilu igre. Adam igru počinje sa skromnim mogućnostima, dok će pri samom kraju imati spektakularne mogućnosti, naravno ako to vi dozolite nadogradnjom augmentacija.

Istraživanje je veliki deo igre, naročito ako želite da se udubite u priču. Na sve strane možete naći ebooks,privatnu poštu i lične beleške koje donose dosta infomacija o svetu u kome se nalazite.

Jedan od najefikasnijih načina da dodjete do informacija je hakovanje. Ovo se izvodi u vidu mini igre koja u početku deluje konfuzno ali joj je lako ući u štos posle nekoliko pokušaja.

Mane igre su retke. Najveća zamerka igri, naročito ako želite da pređete celu igru a da ne ubijete nikoga, jesu "boss fights". Ove borbe mogu biti naročito teške ako u tom trenutku nemate ništa od opreme osim pistolja za uspavljivanje ili nekog drugog sličog nesmrtonosnog oružja. Takođe dok je veštačka inteligencija protivnika uglavnom odlična, ima situacija kada ćete nailaziti na protivnike koji su se zaglavili u odredjenom delu i time vam dozvoljavaju da ih bez ikakvih problema neutrališete. Ovi momenti su retki , tako da ne utiču mnogo na igrački doživljaj u toku igre.

Vizuelno, Human revolution uspeva da dočara mračnu i jedinstvenu cyberpunk atmosferu. Likovi su dobro dizajnirani i animacije su uglavnom veoma dobre osim nekih manjih problema kao kada na primer pomerate nečije telo. Audio komponenta igre je ništa ispod remek dela,soundtrack je prelep i savršeno se uklapa u igru, glasovna gluma je takodje na visokom nivou, Adam dosta podseća na Clint-a Eastwood-a po tonu glasa.

Deus Ex: Human Revolution je jedno od boljih singleplayer iskustava na koje možete naći danas. Zbog miksa žanrova ova igra nudi za svakog ponešto. Svaka pohvala za Square Enix koji nam je darovao duboku avanturu u kojoj igrač zaista može da se oseća kao da je u kontroli.

Za: Priča, Gameplay, Likovi, Soundtrack

Protiv: Boss fights

9.5/10

Immortals (Movie,2011)

Zajedno sa filmom 300, Immortals postavlja krajnju granicu u "mačevi i sandale" epskom žanru.

Henry Cavill (Superman: Man of steel) je Tezej, skromni kamenorezac, smrtnik od koga kralj bogova Zevs zatraži da povede vojsku ljudi i zaustavi kralja Hyperion-a (Mickey Rourke) i spasi čovečanstvo. Krvožedna želja kralja Hyperion-a za najvećoj moći ga otiskuje u potragu za lukom Epira, davno izgubljenim oružjem, kojim bi mogao da svrgne bogove sa vlasti i zavlada celim svetom. Magični luk bi oslobodio Titane koji bi zaratili sa bogovima.

Zevs, u svojoj ljudskoj formi u vidu starca, je trenirao i podučavao Tezeja i veruje da je on najveća nada za čovečanstvo. Zevs veruje da ljudi mogu i trebaju sami da se spasu, bez intervencije bogova. 

Svaki bog ili boginja koji bi se direktno umešali u rat bi bili kažnjeni smrću. Pošto mu je majka ubijena pred očima od strane vojnika kralja Hyperion-a, Tezej se zakljinje da će osvetiti njenu smrt. Sudbina ga dovodi do devičanske proročice Phaedre koja ima vizije o Tezeju  na čelu Helenske vojske. 

Immortals je bogato i prelepo odradjen film sa vizuelne strane. Možda nije veran grčkoj mitologiji ali je prava gozba za oči. Sve lokacije i likovi su poput živih slika. 

Sa veoma stilizovanim bitkama i nadrealnim krvoliptanjem, Besmrtnici su veoma nasilna fantazija. Film pokazuje da se Cavill može snaći u fizički zahtevnoj ulozi. Pošto su kreatori nadolazećeg filma o supermenu baš takvog glumca tražili čini se da su izabrali dobro.

Sve u svemu Immortals je slabija verzija filma 300. Bogovi, vojnici, ratnici, heroji, konji jednostavno marširaju sa jednog mesta na drugo i bore se medjusobno. Sa mlakom pričom i slabim razvojem likova Besmrtnici su pravi vizuelni trijumf, ali ništa više.

Ocena : 6/10

Alan Wake (Game, 2012)

             

Horor survival igara ima jako malo , dobrih još manje. Pitajte samo ljude iz Konamija (Silent Hill), za takvu igru vam treba odgovarajuća atmosfera, ubedljivi likovi i pre svega uverljiva i dobra priča. Zato su mnoge triler-horor igre u prošlosti podbacile. Remedy (kreatori legendarnog Max Payne-a) odlično kombinuje sve elemente potrebne za uspešnu igru ovog žanra u biseru zvanom Alan Wake.

Priča:

Nalazite se u ulozi Alana Wake-a, čuvenog pisca, upravo ste se vratili sa naporne i duge promocije svoje poslednje knjige. Potrebno vam je malo vremena za opuštanje i obnavljanje veze sa svojom ženom. Znajući da vam je preko potreban odmor žena vam rezerviše odmor u zabačenom Bright falls-u. Grad je sam po sebi pomalo neobičan ( imaju godišnji festival koji se zove Deerfest) i prepun je živopisnih likova. Iako sve u početku deluje opuštajuće vaš idealan odmor ubrzo postaje noćna mora. U roku od nekoliko sati po vašem dolasku , vaša žena nestaje i luda potraga za njom počinje. Kao da njen nestanak nije dovoljan ubrzo shvatate da sa gradom nešto nije u redu. Tama guta stanovnike grada i kontroliše ih poput marioneta a vaš poslednji roman kao da je oživeo u gradiću.

Gameplay:

 Gameplay je sličan većini igara ovog tipa, mešavina je istraživanja i akcije. Dok istražujete grad i njegovu okolinu sretaćete likove koji će vam reći nesto više o samom gradu i pomoći u gradnji priče. Priča je ono što izdvaja ovu igru od drugih, iznenadjujuće dobro napisana, imate osećaj kao da ste u nekom romanu Stiven-a King-a, što izgleda da je i bio cilj ljudi iz Remedy studija.

Većinu vašeg istraživanja ćete obavljati peške ali ćete imati pristup i ponekom vozilu sa vremena na vreme. Dok je putovanje po danu lako, pravi izazovi nastaju kada padne mrak. Neprijatelji poznati kao  “The Taken”divljaju ulicama i šumom i ništa ih neće odvratiti od namere da vas ubiju. The Taken su u suštini obični ljudi koje je obuzela mračna sila. Vaša jedina linija odbrane je svetlost. Isijavanjem neprijatelja isteraćete tamu iz njega. Zavisićete dosta od vaše  baterijske lampe ali ima i drugih korisnih izvora svetlosti poput uličnog osvetljenja, generatora. baklji i sličnog. Kada uklonite tamu iz protivnika tek onda možete da ga ubijete koristeći pištolj, sačmaru, pušku itd.

Igra je podeljena u poglavlja. Priča ima fin ritam i dopunjuje se stranicama romana koje nalazite dok igrate. Stranice su iz romana koji ste napisali pre dolaska na odmor i ispostavlja se da priča iz romana oživljava pred vašim očima. Još jedan fin dodatak igri je veliki broj televizora i radija koji se nalaze na sve strane u gradu i njegovoj okolini. Ako ih upalite možete gledati serije u stilu Zone Sumraka ili da slušate noćni program lokalnog radija  i uključenja stanovnika koji se žale na čudne dogadjaje u gradu.

Prezentacija:

Grafika je prelepa i navodi vas na osećaj da ste stvarno u nekom romanu. Često ćete zastati u toku igre samo da bi pogledali kako je uradjena neka lokacija. Muzika je jednako dobra, Remedy je odlučio da za ovu igru koristi prave licencirane pesme, svako poglavlje se završava pesmom što čini da vam igra više liči na film nego na roman.Takodje svako poglavlje počinje podsećanjem sta se desilo u prethodnom.

Zaključak:

Prilično volim horor survival žanr i mogu reći da je Alan Wake u samom vrhu moje liste uz Dead Space 2 i Silent Hill 2. Priča je dobra, grafika odlična i igra je tako jedinstvena da sam hteo da nastavim da igram čak i kad je igra bila gotova, Igra ima neke sitne mane poput neposlušne kamere kao i što nekada preteruje sa akcijom. Takodje veća raznolikost neprijatelja bi bila poželjna. Ako volite ovaj žanr Alan Wake je obavezno štivo za vas.

Za: Odlična atmosfera, sjajna priča, vanserijska grafika i soundtack

Protiv: Ponekad previše akcije i ponekad neposlušna kamera

Ocena: 9/10

Terriers (Tv series, 2010)

Ova serija je još jedan dokaz da gledanost, budžet ne mogu dati tačnu predstavu o kvalitetu serije. Ovu seriju je u proseku gledalo oko pola miliona ljudi po epizodi, sto je zaista malo, recimo Two and a half men gleda oko 15 miliona ljudi svake nedelje. Zbog te male gledanosti serija je otkazana posle samo 13 epizoda ali to su bile jako kvalitetne epizode. Ako vam se gleda krimi drama koja odise realnoću pre svega zbog činjenice da u njoj nema nijednog lika koga ne možete doživeti kao pravu osobu ovo je prava stvar za vas.

Terriers je krimi drama smeštena u Ocean Beach-u ( San Diego) i prati živote 2 privatna detektiva bez licence: Hank Dollworth-a, bivšeg policajca i alkoholičara i Britt Polack-a bivšeg lopova. Uvodna pesma daje ukus sedamdesetih  uprkos savremenoj postavci i svaka epizoda je dobro napisana, puna akcije i veoma zabavna. Takođe je puna humora i moglo bi se reći da je jedan od podžandrova serije "buddy cop comedy". Henk i Britt nisu previše uspešni u bilo čemu šta rade ali znaju razliku između dobrog i lošeg. Kao što i naslov sugeriše kada oni zariju zube u nešto, ne puštaju. Glavni story arc je istraga sumnjive kupovine i gradnje na zemljištu u Ocean Beach-u ali Henk i Britt uspevaju da pronađu nevolje gde god da se upute i šta god da rade, kako u svojim istragama tako i na privatnom planu. Svaka epizoda je bila karakteristična, nema formule, i svaki lik se razvijao u toku prve sezone i nijiedan nije predstavljen površno. Ali...

... kao mnogo kvalitetno  napisanih TV serija Terriers je otkazan.  Prikazana je na FX-u u SAD-u  i bio je slabo je reklamirana od početka. Da je serija bila prikazivana na nekoj drugoj tv mreži i da joj je posvećena veća pažnja kada je marketing u pitanju možda bi danas uživali u drugoj/trećoj sezoni serije. Ovako serija ostavlja u vama 2 osećanja, osećaj zadovoljstva što ste odgledali nešto kvalitetno i drugačije i osećaj žaljenja zato što seriju više nećete moći da gledate.

Opening

Ocena: 8.5/10